О кафани Сокаче

Кафана Сокаче постоји од 1993. године. Од тада сваке године усавршавамо пословање, надограђујемо изглед и функционалност и радимо на идентитету кафане. По одредби Министарства здравља Републике Србије, Кафана Сокаче од 2011. године подлеже систему безбедности хране ХАЦЦП. ХАЦЦП је Управљање безбедношћу при набавци, производњи и послуживању хране, која се спроводи и подржава на свим нивоима у организацији (ХАЦЦП систем базиран на Codex Alimentarius CAC/RCP 1-1969 Rev.4/2003 у области припреме и послуживања јела и пића).

Јеловник кафане садржи разноразна кувана јела, јела по поруџбини, салате, предјела, десерт, роштиљ, специјалитете са роштиља и наше посебне специјалитете куће које препоручујемо свима. Поред хране нудимо и разна алкохолна и безалкохолна пића од којих препоручујемо више врста домаћих вина као и домаћих ракија.

Kафана „Сокаче“ има традицију постојања од 1922. године. Унутрашњост кафане красе старе породичне слике смештене у оригиналним и аутентичним рамовима из предратних времена као и слике старе Сокобање када је њене улице, паркове и излетишта походила предратна господа. Ту је и велика слика  „Косовски бој“, рад локалног сокобањског уметника Равијана, која прекрива скоро цео један зид кафане. Јавно су изложени и предмети који су се користили у гостионици и пивници „Европа“ нашег прадеде Миодрага К. Илића. Четри предратна стола из гостионице и пивнице „Европа“ служе и даље сврси за којима и сада гости седе. Кад би којим случајем, сви ови предмети знали да причају какву би они тек причу саставили!

У старој српској кафани „Сокаче“ слуша се искључиво староградска музика, домаћи евергрин, српски трубачи и стара народна изворна музика.

 


 

„У Сокаче. Уз асталче.
Дођи. Пробај. Чуј. Осети…
После кажи дал’ те лажем.“

 


 

У Сокобањи драги земљаче

кафана има звана Сокаче.

У граду препуном ресторана,

једина стара српска кафана.

                                      Теча

 


 

 

 

 

Од гостионице и пивнице "Европа" до Старе српске кафане "Сокаче"

У центру Сокобање, 1922. године, у главној улици, тада поплочаној калдрмом, званој улица краља Александра, поред зграде тадашњег среза, а касније општине Сокобање, била је једна кафана која се звала, гостионица и пивница Миодрага К.Илића „Европа“. Кафана је била величине 140 м². Позади кафане је била пространа кухиња са подом од печене глине. Иза кафане, у дворишту фамилије Илић, била је велика штала са 4 реда јасли и великим простором испред штале, тако је кафана била опремљена, да могу гости који долазе са стране из околних места, чезама или фијакерима, да оставе своја возила, а коње у штали, које је власник нахранио и напојио.

Испред кафане је била мала тераса са неколико столова и чесма са неким сада непознатим натписом изнад чесме.

У кафани су се окупљали виђенији гости Сокобање, предратна господа, људи са села, официри краљеве војске, уметници, писци, а увече и пијачним даном је свирала блех музика (по сећању мога пок.деде Ранка, који ми је причао о дешавањима у гостионици. Неки од музиканата су били пок. Милија Крака, пок. Аца Балујев и други).

Од хране су се служили ћевапчићи и кобасице, као и кувана јела. Пића су се служила алкохолна и безалкохолна. Од безалкохолних, малина и клакер или кабеза.

Мија кафеџија, мој прадеда, је служио госте, заједно са тадашњим конобарима.

Од алкохолних пића ту је било домаће ракије и вина која је прадеда Мија довозио из познатог виноградарског краја Рајац код Неготина. Мештани Рајца су толико заволели Мију кафеџију, да су кад год је ишао за пиће, пекли јагње и правили теревенку, а у једној кући је чак прадеда Мија био стари сват код једног мештанина села Рајац, кад је женио сина.

Неколико чаша и шољица са ликом гостионице „Европа“ је сачувано до данашњих дана и изложене су као експонати у нашој садашњој кафани, кафани Сокаче.

За точење и за служење алкохолних пића, кафане, у то доба, морале су да имају дозволу државе тј. „лично-механско право за точење алкохолних пића“. Таква дозвола била је потребна и гостионици и пивници Миодрага К. Илића „Европа“. „Уверење на лично механско-кафанско право великог Жупана нишке области Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, Миодраг Илић, кафеџија, добио је 26 јуна 1928. Са тим уверењем свуда у краљевини Срба, Хрвата и Словенаца може упражњавати механско-кафанску радњу“.

Право на точење свих врста алкохолних пића на ситно у кафанској радњи Илић Миодраг, Мија кафеџија, добио је 22.04.1930 у Нишу. „Поред тога точење ће вршити и у башти уз локал, те на вашарима, саборима и црквеним славама у реону исте општине“.

Главном улицом, у доношењу важних среских одлука, добошар је обавештавао грађанство, а касније су на једној бандери у близини гостионице „Европа“, обавештавали грађане разгласном станицом преко звучника, који је био скоро пола метра дужине.

Нажалост, дошла су ратна времена.
После другог светског рата, гостионица и пивница „Европа“ је национализована и порушена, да би зграда среза тј.општине могла да се прошири.
Темељи гостионице и пивнице Миодрага К.Илића „Европа“и данас су видљиви на по неким местима, докле се „пружала“ гостионица „Европа“.

Након дуго година, а тачније од 01. јуна 1993 године, наставили смо породичну традицију – потомци Миодраг Илић и његови синови Бојан и Зоран Илић, коју је Мија кафеџија започео почетком XX века, отворивши преко пута тадашње гостионице „Европа“, у улици, тадашњој Краља Александра, а садашњој Светог Саве број 46, стару српску кафану „Сокаче“.